Центар за породични смештај деце и усвојење
 
ВЕСТИ ПИШИТЕ НАМ
   Насловна страна > Архива > Архива вести 2015. година
Latinica     English  

АРХИВА ВЕСТИ

2015. година

28.12.2015.

НОВОГОДИШЊА ПРЕДСТАВА ЗА ДЕЦУ И ПОДЕЛА НОВОГОДИШЊИХ ПАКЕТИЋА


У Малом позоришту Душко Радовић одржана је прослава Нове године за децу на хранитељству. Захваљујући донаторима: Центар за испитивање намирница, Saga d.o.o. Beograd, ENEL PS, Audiovox, Pansport d.o.o, Ibis Instruments Beograd, Book bridge, SIS  Software and Services Ltd успешно су прикупљена средства за 200 новогодишњих пакетића за децу на хранитељству узраста од 4 до 9 година.

 Деца на хранитељству на новогодишњој представи

Деца на хранитељству на новогодишњој представи

Позориште је донирало новогодишњу представу, а дружење са Деда Мразом као и сваке године забележила је Фото Тајна и за сву нашу децу обезбедила бесплатне фотографије. Свој допринос у виду 122 пакетића за децу узраста од 2 до 6 година дало је и удружење грађана Центар Звезда.

 

17.11.2015.

ДРУГИ КАМП ЗА БРАЋУ И СЕСТРЕ


У периоду од 06 – 11.11.2015. године на Дивчибарама  је одржан други камп за браћу и сестре који одрастају у различитим хранитељским породицама. На кампу је учествовало 20 деце, односно браћа и сестре из 8 сиблиншких група. Реализатори кампа биле су саветнице ЦПСУ Београд Тијана Јауковић, Бојана Пуцаревић и Љиљана Скробић.

 Брат и сестра заједно на кампу

Брат и сестра заједно на кампу

Циљеви кампа су: успостављање/реуспостављање сиблиншких односа, обезбеђивање услова за стварање заједничких искустава и успомена, изградња квалитетних односа између сиблинга кроз реализацију структуираних активности, интеграција појединачних искустава сиблинга и допринос изградњи кохерентне животне приче. Како би се остварили постављени циљеви, реализоване су две групе активности током трајања кампа- активности усмерене на рад на животној причи деце и спортско- рекреативни и забавни садржаји. Током кампа су организовани одлазак на базен, шетње, вожња туристичким возићем, оријентиринг, јахање коња, такмичење у талентима, прављењу фризура, маскенбал, музичке и спортске игре.

 Деца на хранитељству у шетњи

Деца на хранитељству у шетњи

Аутентични искази деце и овај пут најбоље говоре у прилог остварености циљева кампа.

„Овај камп ми је омогућио да се дружим са својом браћом и сестром и да ојачамо сва могућа осећања. Захваљујем се што сте организовали то да се поново дружим са својом сестром која је недавно отишла од мене. Поновили смо све оно што смо некада радили. И опет кажем, хвала вам пуно на свему“ (учесник кампа 13 година).

 Искуство учеснице кампа

Искуство учеснице кампа

 

16.11.2015.

ПОЗИВ ДОНАТОРИМА


Центар за породични смештај и усвојење Београд позива све људе и компаније које су у могућности да кроз донације помогну у обезбеђивању средстава за куповину новогодишњих пакетића за децу на хранитељству.

Више информација можете добити кликом на линк.

 Позив донаторима

 

16.11.2015.

МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА

ПОСЕБНА КОМИСИЈА ЗА ДОДЕЉИВАЊЕ ГОДИШЊИХ ПРИЗНАЊА И НАГРАДА ЗАПОСЛЕНИМ У УСТАНОВАМА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ «ЧОВЕК ГОДИНЕ»

У складу са тачком IV Одлуке о установљавању годишњих признања и награда запосленим стручњацима у установама социјалне заштите- «Човек године», Посебна комисија расписује: 

К О Н К У Р С


За доделу годишњег признања и награде «Човек године»

Годишње признање и награда «Човек године» додељује се посебно појединцу професионалцу – стручњаку запосленом у:

  • Центру за социјални рад-органу старатељства;
  • Установи социјалне заштите за смештај деце без родитељског старања и деце са сметњама у развоју;
  • Установи социјалне заштите за смештај одраслих инвалидних лица очуваних менталних способности, душевно оболелих лица и ментално недовољно развијених одраслих лица, за смештај пензионера и других старих лица;
  • Пензионисаном лицу који је пре одласка у пензију био запослен у систему социјалне и породичне заштите, најмање, непрекидно 2о година пре одласка у пензију, а које испуњава и друге критеријуме утврђене одлуком;
  • Лицу које по оценама стручњака запослених у систему социјалне и породичноправне заштите, грађана и самих корисника, обавља дужност хранитеља или послове породичног смештаја одралих и старих лица.

Право да предлажу кандидате за доделу годишњег признања и награде «Човек године» имају:

  • Установа социјалне заштите, а предлог треба да потпише најмање група од 2о ( двадесет ) запослених у тој установи или у установама које обављају исту или сличну делатност;
  • НВО које своју претежну делатност обављају у области социјалне и породично правне заштите, а предлог треба да потпишу најмање 3 (три) овлашћена представника НВО;
  • Корисници у систему социјалне и породично правне заштите, а предлог треба да потпишу најмање 2о ( двадесет ) корисника.

    Посебни критеријуми које предложени кандидат мора да испуња су:
  • благовременост у извршавању радних обавеза и задатака;
  • одговорност у извршавању радних обавеза и задатака;
  • однос према корисницима;
  • однос према другим запосленим и сарадницима-квалитет сарадње;
  • предузимљивост у извршењу радних обавеза;
  • савесност у обављању радних задатака;
  • стваралачка способност – иновације у раду;
  • укупан допринос развоју система социјалне и породично правне заштите.

Текст конкурса објавити на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Републичког завода за социјалну заштиту, Коморе социјалне заштите, Удружења стручних радника, Друштва социјалних радника, Асоцијације ЦСР и Асоцијације социјалних радника.

Конкурс остаје отворен до 30. новембра 2015. године, а образложене предлоге слати на адресу: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Посебна комисија за додељивање годишњих признања и награда запосленим стручњацима у установама социјалне заштите.

Одлуку о додели годишњег признања и награде «Човек године» Посебна комисија ће донети најкасније до 10. децембра 2015. године.

У Београду
05.11.2015. године        ПОСЕБНА КОМИСИЈА

 

20.10.2015.

САЈАМ СОЦИЈАЛНИХ УСЛУГА


Центар за породични смештај и усвојење Београд представио се на Сајму социјалних услуга.

Сајам социјалних услуга је пројекат који је реализовао CEIB, Градски центар за социјални рад у Београду, Центар за социјални рад града Панчева и  Комора социјалне заштите са својим партнерима. Циљ сајма био је да се јавности и представницима институција представе услуге које се пружају корисницима у систему социјалне заштите.

Наша установа је представила едукативна штампана издања куће и кроз излагање поделила искусто и резултате истраживања о сродничком хранитељству.  Унапређење сродничког хранитељства као облика заштите деце без родитељског старања један је од приоритета система социјалне заштите и ЦПСУ Београд, те смо овом приликом представили актуелне податке и активности планиране за наредни период.

Сајам се показао као прилика за размену искустава и примера добре праксе и подстицајно деловао на развијање нових услуга.

 Представнице ЦПСУ Београд на сајму

Представнице ЦПСУ Београд на сајму

 

17.10.2015.

ОКТОБАРСКИ СУСРЕТИ У СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ


Традиционални научно – стручни скуп „Октобарски сусрети у социјалној заштити” одржан је 15. и 16. октобра 2015. године на Правном факултету у Нишу у сали хотела “Tami Residence”. Тема овогодишњег скупа била је “Деца и млади – део систем или секундарна труматизација”. Скуп је посетило преко 500 стручњака из области социјалне заштите, права, образовања, полиције итд. Скупу се првог дана обратио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

 Љиљана Скробић, Бојана Пуцаревић, мр Добрила Грујић и Тијана Јауковић

Љиљана Скробић, Бојана Пуцаревић, мр Добрила Грујић и Тијана Јауковић

Другог дана скупа Центар за породични смештај и усвојење Београд представио је рад „Подршка развоју сиблиншких односа деце на хранитељству“ ауторки Љиљане Скробић, Бојане Пуцаревић и Тијане Јауковић. У раду је приказан модел подршке развоју сиблиншких односа, његова имплементација, као и резултати евалуације и препоруке за даље унапређивање праксе у овој области.

 Излагање Љиљане Скробић испред ЦПСУ Београд

Излагање Љиљане Скробић испред ЦПСУ Београд

 

28.09.2015.

ДЕЛЕГАЦИЈА ЦПСУ БЕОГРАД У ПОСЕТИ ШВЕДСКОЈ


Од 19 – 25.09.2015. године представнице ЦПСУ Београд Јелена Танасијевић и Љиљана Скробић биле су чланице српске делегације која је посетила Стокхолм у организацији Adoptionscentrum-a. Посета је обухватила учешће на интернационалној конференцији “UNPROTECTED CHILDREN WITHIN THE CHILD PROTECTION SYSTEM”, као и посету бројним установама система социјалне заштите (Adoptionscentrum, Swedish Intercountry Adoptions Authority- MIA, SPIRA- установа која пружа подршку усвојитељима и деци у првим месецима након реализације усвојења кроз услугу заједничког боравка у вртићу за децу и усвојитеље, Истраживачки центар, Здравствено саветовалиште за децу предшколског узраста, Центар за ургентно хранитељство). У склопу посете, био је организован пријем у Градскoj кући града Стокхолма.

 У посети Swedish Intercountry Adoptions Authority- MIA

У посети Swedish Intercountry Adoptions Authority- MIA

Српска делегација имала је прилику да у националном парку Скансен присуствује организованом скупу породица које су усвојиле децу из Србије. На окупљању је било 31 дете са својом породицом. Сусрет је био веома емотиван и дирљив како за децу и чланове њихових породица, тако и за саме професионалце.

 Окупљање деце, усвојитељских породица и професионалаца у парку Скансен

Окупљање деце, усвојитељских породица и професионалаца у парку Скансен

Кроз учешће на конференцији и на састанцима са стручњацима из различитих установа наши представници имали су прилику да размењују знања, искуства, изазове у процесу рада, али и да учврсте мостове сарадње у будућности са колегама из Шведске.

 Чланови српске делегација и представница Adoptionscentrum-a Јелена Јовановић Хансен

Чланови српске делегација и представница Adoptionscentrum-a Јелена Јовановић Хансен

 Са директорком Adoptionscentrum-a Mariom Dore

Са директорком Adoptionscentrum-a Mariom Dore

 

22.09.2015.

ПОСЕТА МЕТЈУА МЕКВАРИША У ОРГАНИЗАЦИЈИ ИНЦЕСТ ТРАУМА ЦЕНТРА – БЕОГРАД


Позивамо вас да својим учешћем дате подршку и допринос важном циљу који промовише господин Метју Меквариш. Све информације можете добити кликом на линк испод:

 ПОСЕТА МЕТЈУА МЕКВАРИША У ОРГАНИЗАЦИЈИ ИНЦЕСТ ТРАУМА ЦЕНТРА – БЕОГРАД

 

16.09.2015.

ПРЕДСТАВНИК АМЕРИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА УСВОЈЕЊЕ У ПОСЕТИ ЦПСУ БЕОГРАД


Центар за породични смештај и усвојење Београд посетили су  Walter E. Gilbert извршни директор америчке агенције за усвојење АN OPEN DOOR и Самуило Петковски представник Ротари клуба.

Сарадња је започела 2013. године када су нашој установи донирали осам лап топ, два десктоп рачунара и три штампача на којима су млади који живе у хранитељским породицама едуковани за рад на рачунарским системима  и тако имали прилику да прошире своје вештине под вођством стручњака Ротари клуба.

Ово је била прилика да се Walter E. Gilbert који је донирао рачунаре лично упозна са радом наше установе и да као представници установа које се баве социјалном заштитом разменимо стручна искуства.

 Самуило Петковски, Весна Аргакијев, Walter E. Gilbert у дворишту ЦПСУ Београд

Самуило Петковски, Весна Аргакијев, Walter E. Gilbert у дворишту ЦПСУ Београд

 

24.07.2015.

КАМП ЗА БРАЋУ И СЕСТРЕ


У периоду од 22 – 28.06.2015. године на Златибору је одржан камп за браћу и сестре који одрастају у различитим хранитељским породицама. На кампу је учествовало 20 деце, односно браћа и сестре из 7 сиблиншких група. Реализатори кампа биле су три саветнице ЦПСУ Београд.

 КАМП ЗА БРАЋУ И СЕСТРЕ

Циљеви кампа су били: успостављање/реуспостављање сиблиншких односа, обезбеђивање услова за стварање заједничких искустава и успомена, изградња квалитетних односа између сиблинга кроз реализацију структуираних активности, интеграција појединачних искустава сиблинга и допринос изградњи кохерентне животне приче. Како би се остварили постављени циљеви, реализоване су две групе активности током трајања кампа- активности усмерене на рад на животној причи деце и спортско- рекреативни и забавни садржаји. Током кампа су организовани одлазак на излете на Мокру гору, у Сирогојно, у Стопића пећину, вожња Шарганском осмицом, посета ранчу коња, вожња кочијом, јахање коња, одлазак у посластичарницу, такмичење у талентима, музичке и спортске игре.

 КАМП ЗА БРАЋУ И СЕСТРЕ

Аутентични искази деце најбоље говоре у прилог остварености циљева кампа.

«Овај камп за мене је најбоље и најлепше искуство. На овом кампу сам научила, да ма колико ствари биле лоше, увек може бити боље. Овде сам провела најбоље време са својом сестром коју никада нећу заборавити. Ја мислим да је ово најбоље искуство не само за мене већ за сву децу која су раздвојена од своје браће и сестара.» (учесница кампа, 14 година)

 

 

 

 

 

15.05.2015.

ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ПОРОДИЦЕ


 Обележен Светски дан породице Поводом Светског дана породице у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Центра за породични смештај и усвојење Београд, одржана је манифестација - Спортски дан деце у Пионирском граду, где је учествовало 400 деце из хранитељских породица, 97. деце из Центра за заштиту одојчади деце и омладине Београд, као и 300 хранитеља.

15. мај је дан када се широм планете промовишу вредности породице.  Породица је у свима нама, основа је сваког друштва, али пре свега се њен значај мери кроз развој деце и подизање поколења.

Тема овогодишњег Светског Дана породице је равноправност полова и права деце у савременој породици.

 

Учесницима се обратио министар Александар Вулин који је дао и изјаву новинарима. Преносимо најистакнутије делове из Министровог обраћања.

 Обележен Светски дан породице

о породици

„Није важно каква је породица, биолошка, хранитељска или усвојитељска, већ је важно да је здрава и функционална“.

о хранитељској породици

"Не могу довољно да се захвалим хранитељским породицама, јер су пажња и љубав коју дају малишанима, чији живот није кренуо добро не њиховом кривицом, нешто што не може да се израчуна и да се плати".

 

Министар Вулин са децом на радионици

 

Истичући да је за функционалну породицу неопходно да и цело друштво добро функционише, министар Вулин је најавио и измене Породичног закона као и доношeње Правилника о хранитељству.

Како је рекао, изменама закона биће одређени положај брачне и ванбрачне заједнице, као и забрана физичког кажњавања деце.

Подршку деци и хранитељским породицама пружили су представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, међу којима и помоћник за социјалну заштиту Бранка Гајић, Министарства спорта на челу са Предрагом Перуничићем, државним секретаром, Министарства културе, бројни представници Скупштине Града Београда, као и секретар Секретаријата за социјалну заштиту Наташа Станисављевић, представници УНИЦЕФ-а Северин Леонарди и Катлин Брашић, запослени у установама социјалне заштите  са директорима ових установа и други.

Организацији ове манифестације значајно је допринела екипа Спортског центра Пионирски град, а посебни гости који су са децом учествовали у спортским и забавним активностима и то популарни глумац Милорад Мандић Манда, првотимци Црвене Звезде Дарко Лазовић и Александар Луковић.

 Обележен Светски дан породице

Глумац Милорад Мандић Манда са најмлађим учесницима

Остале изјаве

Катлин Брашић, руководилац програма за заштиту деце УНИЦЕФ-а

„Хранитељство је област у којој је Србија напредовала“, истичићу да је хранитељство доступно и деци са сметњама у развоју што није случај у многим земљама. Она је нагласила да је важно што Србија није смањила финансијска издвајања за дечје додатке и новчану социјалну помоћ.

Добрила Грујић, директорка Центра за породични смештај и усвојење Београд

"Надам се да ће ова влада и њена политика допринети да све породице и сва деца имају једнаку шансу за добру и успешну будућност, а данас је порука са овог скупа да су породица и њене вредности значајне за сваког од нас, за свако дете, али и значајан људски ресусрс за сваку државу".

Наташа Стојисављевић, Градски секретар за социјалну заштиту

нагласила је да је породица основ стабилног друштва и његовог развоја, наводећи да Београд води одговорну социјалну политику и ради све за очување стабилности породице.

 Обележен Светски дан породице

Наталија Прелевић, хранитељица и председник Удружења хранитеља Београд

„Кад бираш нешто увек радиш оно што волиш. Сви хранитељи које ја познајем су људи који, пре свега, воле децу и желе да им помогну да одрасту и постану добри људи.

Хранитељски дан почиње као и сваки други, у било којој другој кући: дете се спреми за школу, нахрани, посаветује, помилује, јер је и циљ да деца у хранитељству добију  топли дом и да осећају да му припадају. Једноставно, наша хранитељска породица се не разликује од друге породице.

Наталија Прелевић са децом у ликовној радионици


Имамо и једну нову вест: хранитељи из Београда, Ваљева, Шапца и Лознице су основали удружење хранитеља Београда са подружницима, које ће се борити за квалитет живота и будућност деце на хранитељству, као и за права хранитеља и њихов статус у друштву“.

Свима је овај дан остао у лепој успомени због јединственог сусрета највећег броја деце на хранитељству, хранитеља, пажње који су једни другима показали, спортских активности које су планиране на спортским теренима, а због кише пренете унутар зграде СЦ Пионирски град и чији су аниматори успели да организују скоро све планиране активности. За хранитеље и децу ово је био  први сусрет са министром с којим су имали прилику и да разговарају и пренесу нека своја запажања.

 Обележен Светски дан породице

Деца су имала јединствено искуство дружења са старима
из Геронтолошког центра Београд

Велико хвала свима који су учествовали у овој манифестацији.

Центар за породични смештај и усвојење Београд

 

31.03.2015.

АМЕРИКАНКА РОБИН СИЗЕМОР У ЦЕНТРУ ЗА ПОРОДИЧНИ СМЕШТАЈ И УСВОЈЕЊЕ БЕОГРАД


Центар за породични смештај и усвојење Београд је 31.03.2015. године посетила директорка Hopscotch adoptions из САД-а .

 Американка Робин Сиземор у Центру

Посета је била организована са циљем да се представници америчког система социјалне заштите упознају са процедурама за усвојење у нашој земљи, као и са хранитељством и улогом хранитељства у српском друштву.

У пријатном амбијенту, у пословним просторијама Центра, г-ђа Робин је, по њеним речима уживала у разговору са директорком Центра Добрилом Грујић и Весном Текић, саветницом у Министасртву за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. На растанку је истакла да је импресионирана радом Центра и резултатима развоја хранитељства у Србији.

 

26.03.2015.

ПОСЕТА СТРАНИХ ДЕЛЕГАЦИЈА


Румунска делегација у Центру за породични смештај и усвојење Београд

Директорка Центра за породични смештај и усвојење Београд мр Добрила Грујић  је 26.03.2015. године, са запосленима у Центру, угостила делегацију из Румуније међу којима је била Gabriela Elena Petrescu, генерални секретар Министарства за рад Румуније, Tatiana Popa, координатор за усвојење, као и новинар и књижевник Мариоара Стојановић која је овог пута била у улози преводиоца. Тема посете је била систем хранитељства и усвојења у Србији. Гости из Румуније су желели да са стручним радницима из наше установе размене искуства у раду са хранитељима и усвојиоцима и да се боље упознају са нашим системом.

 Румунска делегација у Центру

Саветник за хранитељство и едукатор Тијана Јауковић, госте је детаљно упознала са саветничком улогом у хранитељству, а руководилац службе Светлана Миленковић је представила историју Центра и делатност коју обављамо кроз презентацију и навођење бројчаних података о деци, хранитељима, смештајима, успесима деце, едукацијама, стручним скуповима итд.

 Посету је предводила Весна Текић, саветник у Министарству за рад, запошљавање борачка и социјална питања, а иста је завршена са закључком о добрим резултатима које Центар остварује од тренутка оснивања 2008. године, па до данас, као и похвалама од стране стручњака из Румуније и обостраним жељама за сарадњом.

 

25.02.2015.

ОДРАСТАЊЕ ЖИВОЈИНА КОЈИЋА У ХРАНИТЕЉСКОЈ ПОРОДИЦИ

НАУЧИО САМ ДА ЖИВИМ БЕЗ РОДИТЕЉА


Аутор:
Јелена Бошковић
Снимио: Жељко Синобад
Извор: Илустрована политика

Кадет друге године Војне академије, учесник је пројекта „Генерација будућности“ намењен деци без родитељског старања. Један је од малобројних младих људи спреман да јавно исприча своју животну причу.

* * *

Само три процента младих без родитељског старања када заврши редовно школовање одлучи да студира. Центар за социјални рад престаје тада да буде одговоран за њих, а они остају препуштени себи. Програм „Генерација будућности“, који спроводи компанија Dale Carnegie Training Србија под покровитељством Народне Скупштине и Војвођанске банке, један је од ретких пројеката намењен младима који напуштају домове и хранитељске породице.

Још је ређи број младих људи који би јавно да испричају своју животну причу. Један од њих је кадет Војне академије и учесник споменутог програма Живојин Којић (20).

До седме године, овај младић из села Љубинић крај Обреновца живео је у породичном дому са родитељима и двојицом млађе браће Игором и Милошем. Онда се живот сурово поиграо са Којићима. Отац им је преминуо у тридесет првој години. Само пола године касније, мајка је у двадесет деветој години оболела од менингитиса. Живојин, Игор(19) и Милош(15), нашли су се у сродничкој хранитељској породици. Тачније, бригу о њима преузела је бака Љиљана.

Када се све то десило, ми смо били мали. Мајка је имала тоталну амнезију. Није нас препознавала. Бригу о њој је преузео ујак. Не сећам се тачно када је бака добила старатељство над нама. Све време сам био у нашој кући, док су браћа неколико месеци провели код ујака. Бака се трудила да нам замени родитеље, помагале су јој њене рођене сестре и брат. Стварно нисмо осетили да немамо родитеље – прича Живојин.

Прва четири разреда основне школе овај момак је завршио у селу Љубинић, а потом у Грабовцу. Разлике у односу на вршњаке тада није могао да осети.

Нас тројица смо нормално одрастали. Били смо добри ђаци и много су нам помагале бакине сестре Јагода и Веца. Једна је била учитељица, друга је завршила Правни факултет. И дан – данас помажу мом брату Милошу око школе. Био сам веома мали и нисам знао шта значи одрастати без родитеља. Сада тек осећам недостатак. Али, научио сам са тиме да живим. Наравно, нико не може да вам замени мајку и оца, али баке су се потрудиле колико су год могле, и веома сам им захвалан због тога.

 Живојин са Миленом Јакшић

Живојин са Миленом Јакшић
(Dale Carnegie Training Србија)

Жикицу, како га ближњи зову, животни пут је одвео у Војну гимназију.

Професор руског језика је предложио једном мом другу и мени да пробамо. Када сам баки рекао шта желим, покушала је да ме одговори. Онда сам поразговарао са дедом и стрицем, они су мало либералнији били и подржали су ме. Уписао сам се и у економску школу и у Војну гимназију. Прошао сам период прилагођавања и одлучио сам се за гимназију. И не кајем се. Поново бих то исто урадио и данас.

Прва два месеца су била тешка, али се брзо уколпио са друштвом и надређенима. Живот у интернату пружио му је лепо одрастање. Касније је одлучио да се упише на Војну академију. На униформу се навикао, а како каже, чизме су му сада удобније од ципела.

Највећи изазов ми је био да се изборим са тим да нисам уписао смер који сам желео на академији. Уписао сам машински, а одувек сам волео пешадију.

Са пројектом „Генерација будућности“ упознао се посредством Центра за породични смештај и усвојење Београд. Тако је дошао на радионицу.

Радионица са вршњацима је веома корисна за процес осамостаљивања и међуљудских односа. Лепа су дружења, остварујете нова познанства. Мени лично је значило да усавршим уклапање у друштво, иако сам ја током средње школе научио како да се понашам и шта треба да радим. О томе не може да се прочита, нити чује на предавању.

Не говори много Жикица о стрепњама, изазовима и страховима са којима се суочавају његови вршњаци без родитељског старања. Он кроз живот корача храбро. И за крај дружења, кратко говори о својим плановима.

Себе видим у пешадији. Близу породице, барем док Милош не заврши факултет, а после како служба каже.

ГЕНЕРАЦИЈА БУДУЋНОСТИ

Према подацима Центра за социјални рад у Србији живи 6500 деце без родитељског старања. Већина живи у хранитељским породицама, док 700 деце одраста у установама за смештај деце без родитељског старања. У прошлој години центар је смстио 200 деце, а заштиту је напустило 118 малишана, од чега се 30 одсто оспособило за самосталан живот, 23 процената се вратило у биолошку породицу, 16 одсто је отишло на усвојење, четири одсто је премештено у другу установу.

Највећи проблем младим људима је период осамостаљивања. Када престане хранитељство, сви немају услове за самосталан живот – немају стан и тешко добијају што представља нову страну ситуацију за њих. Годишње је то око 40 – 50 деце у овој установи. Зато је пројекат „Генерација будућности“ започет прошле године усмерен на мотивацију и едукацију младих без родитељског старања како би унапредили међусобне односе и безболно закорачили у свет одраслих. До сада је у програму учествовало више од 300 младих људи из 22 града Србије.

 

 

01.02.2015.

ХРАНИТЕЉКА КОЈА ЈЕ ОДГАЈИЛА ВИШЕ ОД 20 МАЛИШАНА

ЗА СВАКО ДЕТЕ БИХ ДАЛА ПОСЛЕДЊУ КОРУ ХЛЕБА!


Аутор:
Јелена Јокановић
Извор: www.alo.rs

Кажу није мајка она која вас је родила, него она која вас је одгајила. Ружица Марковић (56) из Сурчина за себе каже да је најбогатија жена на свету. На свет је донела троје деце, и уз то из центра за социјални рад кући довела преко 20 малишана. Многи од њих су већ одрасли људи, али она и дан данас заплаче док описује њихове сусрете и растанке. 

 За свако дете бих дала последњу кору хлеба!

Код Ружице су сада дечак од седам и две девојчице од две и три године
Фото: Емил Чонкић

Колико дуго се бавите хранитељством и како сте почели?

- Сада ће тридесет година. И моја мајка се бавила хранитељством па је мени било природно да наставим. Одрасла сам са два дечака, Златком и Ненадом које је мајка чувала и они су за мене браћа. Звали су ме дада, а када је мајка остарила прешли су да живе неко време код мене и супруга. Сада Златко има своју породицу и бави се хранитељством, тако да је то нека породична традиција.

Колико је деце за тих 30 година прошло кроз ваш дом?

- Више од двадесеторо. Нека су код нас била годинама, нека су била само у транзиту и боравила по месец, два, док су сачекали усвајање. Ерну Узуновић и Павла Марковића смо узели из Звечанске када су имали само 11 месеци, а код нас су остали 20 година. Иселили су се пре месец дана јер су желели самосталност, али да су хтели могли су да остану читав живот.

Колико деце тренутно имате на чувању?

- Троје. Дечака од седам година и две девојчице од две и три године. 

 За свако дете бих дала последњу кору хлеба!

Ружица и Павле

Како одвајате хранитељство од родитељства?

- Свесни смо која је наша улога. Дајемо све од себе да за време које бораве код нас,васпитамо ту децу, отхранимо их и изведемо на прави пут. Дете није играчка, не можете да га узмете и само вратите, морате му посветити време. Када дођу код вас гледате их онако преплашене, природни инстикт вам је да их загрлите. Па онда сваки дан проводите са њима. Гледате како вам се радују, шире руке и трче у загрљај. Нико не може да остане имун. Многи су уз мене проходали, почели да причају, идете на родитељске састанке, водите их код лекара. Гледате како расту, не можете да их не заволите као своју децу. За свако од те деце бих последњу кору хлеба дала.

По чему памтите ту децу? Испричајте нам неку анегдоту.

Свако дете је било специфично. Леу памтим по њеним локнама и сићушним окицама. Била је лепа као лутка, њену слику још увек носим у новчанику. Један Никола је био велика маза, а одрастао је са старим баком и деком у солитеру и није често излазио напоље. Када је дошао код нас дали смо му да вози бициклу. Рекла сам му само да пази да не улети у руже. Колико сам се окренула, чила сам неку буку. Никола је упао у ружичњак и завршио скроз изгребаног лица. 

Имате две ћерке и сина, да ли је било љубоморе од стране ваше биолошке деце?

- Они су сада већ одрасли људи, али љубоморе није било иако је прво дете дошло када је најстарија ћерка имала само десет година. Васпитали смо их тако да ту децу прихватају као да су им права браћа и сестре. И они су их заиста тако прихватили. Моја деца више памте њихове рођендане, годишњице него што ми памтимо. Та деца су била више мажена него деца коју сам ја родила, али љубоморе никад није било.

Који је највећи број деце коју сте чували у исто време?

- У једном тренутку сам чувала седморо деце. Троје своје и четворо деце на хранитељству. Свуда по кући су биле разбацане играчке, ђачке торбе, пелене. Када смо почели да се бавимо хранитељством, живели смо у стану на Бањици. Међутим, деца су све више пристизала, простора је било све мање, па смо се из стана преселили у кућу. Али и у стану смо се лепо слагали, што се каже, кад чељад нису бесна, кућа није тесна. Из Центра за социјални рад су знали да код Рушке увек има места. 

Сећате ли се првог детета које сте довели кући?

- Било је то јако давно, али сећам се. Звала се Рената Марковић. Код нас је провела две године и онда се вратила биолошкој мајци која је радила у Турској, тако да је она одвела тамо.

 За свако дете бих дала последњу кору хлеба!

Ерна и Ружица

Да ли сте у контакту са њом и осталом децом која сте чували, од којих су многа сад већ одрасли људи? Окупите ли се понекад?

- Са Ренатом смо у почетку одржавали контакт колико смо могли пошто је била у иностранству. Разменили смо пар писама и разгледница, касније је то избледело. Са Леом, која је код нас била четири године, комуницирају деца путем Фејсбука. Њу је тетка узела под старатељство и одвела у Италију. Растанак са њом ми је пао тешко. Био је баш пред почетак бомбардовања, па ми је с једне стране било и лакше, јер нисмо знали шта нас чека. Она је то веома лоше поднела, говорила је да неће да иде у проклету Италију,  пред одлазак је понављала наш број телефона како би га запамтила. Скоро се и верила, можда одемо на свадбу. Ерна и Павле редовно долазе. О осталој деци чујемо ту и тамо, јер њихови усвојитељи не допуштају контакт. Са Ерном, Павлом, Ненадом и Златком увек се окупимо за славу и рођендане.

Памтите ли им свима имена?

- Наравно. Било их је преко двадесеторо, неки су се задржали само по месец дана, али свима до једног памтим имена и црте лица. Сваког од њих би препознала на улици, без обзира на то што су сада одрасли људи.

Како они Вас зову?

- Тета, мајка, мама Ружа, али пошто сада имам и седам унучића, углавном бака Рушка.

 За свако дете бих дала последњу кору хлеба!

Фото: Емил Чонкић

Неминовни део хранитељства је и да деца одлазе, како сте подносили растанке?

- Јако тешко. Свако дете сам преплакала и одболовала. Дани пред одлазак би били најтежи. У кући се ћутало, а ја бих по цео дан кришом плакала да ме деца не виде. Плакали смо исто за сву децу, колико год су кратко била код нас. Али морате да пресечете да је то тако, и да је то најбоље за децу. Ерна и Павле су се отишли пре месец дана. Изнајмили су заједнички стан. Дуго су нас припремали, испитивали да ли би се ми љутили. А ми смо најсрећнији јер смо их извели на прави пут и од њих направили људе. Редовно свраћају, али се ја и сада често расплачем када крену кући.

 Је ли било проблематичне деце?

- Није. Било је неких ситних дечјих несташлука, ненамерног разбијања прозора у школи, али иначе, све су то била добра деца.

Ко је од њих имао најтежу животну причу?

- Свачија прича је тешка. Питање је само да ли су довољно мали да нису свесни шта их је задесило. Неке су мајке остављале у сиротишту, неки су рано изгубили родитеље, а било је и случајева да су родитељи само доводили децу у центар за социјални рад јер нису могли да брину о њима и нису имали од чега. Увек сам таквим родитељима дозвољавала да посећују своју децу, ако бих оценила да то неће утицати на малишане. И са свима сам имала лепу сарадњу. Павлова мајка Сузана је редовно долазила, али није имала могућности да га води са собом. Увек ћу памтити како ју је са нестрпљењем сваки пут чекао на капији. Занимљиво је да је њу ословљавао именом, а мене звао мајка. Ерна је једина за коју нико од породице или рођака никада није питао, нити знамо нешто о њима. Подстрекивали смо је да покуша да их нађе, али њу то никада није интересовала и увек би говорила да је са нама имала најсрећније могуће детињство.

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ПЕНЗИЈУ

Докле планирате да се бавите хранитељством?

Мислим да ће деца која су сада на хранитељству бити последња. Супруг је већ у пензији а и мене године стижу. Боле леђа и ноге, нисам више у стању да јурим за децом. Одавно нисам мама већ бака Ружа. Време је да и ја одем у пензију.

 За свако дете бих дала последњу кору хлеба!

Супружници са огромним срцем: Рушка и Душко Марковић
Фото: Емил Чонкић

Ко може бити хранитељ и како се људи одлучују на то?

Дефинитивно не може свако. Само онај ко је спреман да жртвује своје време, одморе, путовања... Онај ко има довољно стрпљења, воље и љубави, способности да деле, јер хранитељство је 24-часовна обавеза. У нашем случају је разлог била хуманост, али смо свако дете толико заволели да смо их посматрали као своју рођену децу.  

 

ПОГЛЕДАЈТЕ АРХИВУ

 


 Кампања за квалитетно хранитељство
 Повремено хранитељство
 Интернационална конференција о хранитељству
 Зборник радова
 Часопис „ИСКОРАК“
 Кутак за децу и младе
 Пријава злоупотребе деце
 Акредитовани програми
 Писмо детету на хранитељству
 Искуства хранитеља