Centar za porodični smeštaj i usvojenje
 
VESTI PIŠITE NAM
   Naslovna strana > Arhiva > Arhiva vesti 2015. godina
Ћирилица    English  

ARHIVA VESTI

2015. godina

28.12.2015.

NOVOGODIŠNјA PREDSTAVA ZA DECU I PODELA NOVOGODIŠNјIH PAKETIĆA


U Malom pozorištu Duško Radović održana je proslava Nove godine za decu na hranitelјstvu. Zahvalјujući donatorima: Centar za ispitivanje namirnica, Saga d.o.o. Beograd, ENEL PS, Audiovox, Pansport d.o.o, Ibis Instruments Beograd, Book bridge, SIS  Software and Services Ltd uspešno su prikuplјena sredstva za 200 novogodišnjih paketića za decu na hranitelјstvu uzrasta od 4 do 9 godina.

 Deca na hranitelјstvu na novogodišnjoj predstavi

Deca na hranitelјstvu na novogodišnjoj predstavi

Pozorište je doniralo novogodišnju predstavu, a druženje sa Deda Mrazom kao i svake godine zabeležila je Foto Tajna i za svu našu decu obezbedila besplatne fotografije. Svoj doprinos u vidu 122 paketića za decu uzrasta od 2 do 6 godina dalo je i udruženje građana Centar Zvezda.

 

17.11.2015.

DRUGI KAMP ZA BRAĆU I SESTRE


U periodu od 06 – 11.11.2015. godine na Divčibarama je održan drugi kamp za braću i sestre koji odrastaju u različitim hranitelјskim porodicama. Na kampu je učestvovalo 20 dece, odnosno braća i sestre iz 8 siblinških grupa. Realizatori kampa bile su savetnice CPSU Beograd Tijana Jauković, Bojana Pucarević i Ljilјana Skrobić.

 Brat i sestra zajedno na kampu

Brat i sestra zajedno na kampu

Cilјevi kampa su: uspostavlјanje/reuspostavlјanje siblinških odnosa, obezbeđivanje uslova za stvaranje zajedničkih iskustava i uspomena, izgradnja kvalitetnih odnosa između siblinga kroz realizaciju struktuiranih aktivnosti, integracija pojedinačnih iskustava siblinga i doprinos izgradnji koherentne životne priče. Kako bi se ostvarili postavlјeni cilјevi, realizovane su dve grupe aktivnosti tokom trajanja kampa- aktivnosti usmerene na rad na životnoj priči dece i sportsko- rekreativni i zabavni sadržaji. Tokom kampa su organizovani odlazak na bazen, šetnje, vožnja turističkim vozićem, orijentiring, jahanje konja, takmičenje u talentima, pravlјenju frizura, maskenbal, muzičke i sportske igre.

 Deca na hranitelјstvu u šetnji

Deca na hranitelјstvu u šetnji

Autentični iskazi dece i ovaj put najbolјe govore u prilog ostvarenosti cilјeva kampa.

„Ovaj kamp mi je omogućio da se družim sa svojom braćom i sestrom i da ojačamo sva moguća osećanja. Zahvalјujem se što ste organizovali to da se ponovo družim sa svojom sestrom koja je nedavno otišla od mene. Ponovili smo sve ono što smo nekada radili. I opet kažem, hvala vam puno na svemu“ (učesnik kampa 13 godina).

 Iskustvo učesnice kampa

Iskustvo učesnice kampa

 

16.11.2015.

POZIV DONATORIMA


Centar za porodični smeštaj i usvojenje Beograd poziva sve lјude i kompanije koje su u mogućnosti da kroz donacije pomognu u obezbeđivanju sredstava za kupovinu novogodišnjih paketića za decu na hranitelјstvu.

Više informacija možete dobiti klikom na link.

 Poziv donatorima

 

16.11.2015.

MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLjAVANјE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANјA

POSEBNA KOMISIJA ZA DODELjIVANјE GODIŠNјIH PRIZNANјA I NAGRADA ZAPOSLENIM U USTANOVAMA SOCIJALNE ZAŠTITE «ČOVEK GODINE»

U skladu sa tačkom IV Odluke o ustanovlјavanju godišnjih priznanja i nagrada zaposlenim stručnjacima u ustanovama socijalne zaštite- «Čovek godine», Posebna komisija raspisuje: 

K O N K U R S


Za dodelu godišnjeg priznanja i nagrade «Čovek godine»

Godišnje priznanje i nagrada «Čovek godine» dodelјuje se posebno pojedincu profesionalcu – stručnjaku zaposlenom u:

  • Centru za socijalni rad-organu staratelјstva;
  • Ustanovi socijalne zaštite za smeštaj dece bez roditelјskog staranja i dece sa smetnjama u razvoju;
  • Ustanovi socijalne zaštite za smeštaj odraslih invalidnih lica očuvanih mentalnih sposobnosti, duševno obolelih lica i mentalno nedovolјno razvijenih odraslih lica, za smeštaj penzionera i drugih starih lica;
  • Penzionisanom licu koji je pre odlaska u penziju bio zaposlen u sistemu socijalne i porodične zaštite, najmanje, neprekidno 2o godina pre odlaska u penziju, a koje ispunjava i druge kriterijume utvrđene odlukom;
  • Licu koje po ocenama stručnjaka zaposlenih u sistemu socijalne i porodičnopravne zaštite, građana i samih korisnika, obavlјa dužnost hranitelјa ili poslove porodičnog smeštaja odralih i starih lica.

Pravo da predlažu kandidate za dodelu godišnjeg priznanja i nagrade «Čovek godine» imaju:

  • Ustanova socijalne zaštite, a predlog treba da potpiše najmanje grupa od 2o ( dvadeset ) zaposlenih u toj ustanovi ili u ustanovama koje obavlјaju istu ili sličnu delatnost;
  • NVO koje svoju pretežnu delatnost obavlјaju u oblasti socijalne i porodično pravne zaštite, a predlog treba da potpišu najmanje 3 (tri) ovlašćena predstavnika NVO;
  • Korisnici u sistemu socijalne i porodično pravne zaštite, a predlog treba da potpišu najmanje 2o ( dvadeset ) korisnika.

    Posebni kriterijumi koje predloženi kandidat mora da ispunja su:
  • blagovremenost u izvršavanju radnih obaveza i zadataka;
  • odgovornost u izvršavanju radnih obaveza i zadataka;
  • odnos prema korisnicima;
  • odnos prema drugim zaposlenim i saradnicima-kvalitet saradnje;
  • preduzimlјivost u izvršenju radnih obaveza;
  • savesnost u obavlјanju radnih zadataka;
  • stvaralačka sposobnost – inovacije u radu;
  • ukupan doprinos razvoju sistema socijalne i porodično pravne zaštite.

Tekst konkursa objaviti na sajtu Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, Komore socijalne zaštite, Udruženja stručnih radnika, Društva socijalnih radnika, Asocijacije CSR i Asocijacije socijalnih radnika.

Konkurs ostaje otvoren do 30. novembra 2015. godine, a obrazložene predloge slati na adresu: Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja – Posebna komisija za dodelјivanje godišnjih priznanja i nagrada zaposlenim stručnjacima u ustanovama socijalne zaštite.

Odluku o dodeli godišnjeg priznanja i nagrade «Čovek godine» Posebna komisija će doneti najkasnije do 10. decembra 2015. godine.

U Beogradu
05.11.2015. godine POSEBNA KOMISIJA

 

20.10.2015.

SAJAM SOCIJALNIH USLUGA


Centar za porodični smeštaj i usvojenje Beograd predstavio se na Sajmu socijalnih usluga.

Sajam socijalnih usluga je projekat koji je realizovao CEIB, Gradski centar za socijalni rad u Beogradu, Centar za socijalni rad grada Pančeva i Komora socijalne zaštite sa svojim partnerima. Cilј sajma bio je da se javnosti i predstavnicima institucija predstave usluge koje se pružaju korisnicima u sistemu socijalne zaštite.

Naša ustanova je predstavila edukativna štampana izdanja kuće i kroz izlaganje podelila iskusto i rezultate istraživanja o srodničkom hranitelјstvu. Unapređenje srodničkog hranitelјstva kao oblika zaštite dece bez roditelјskog staranja jedan je od prioriteta sistema socijalne zaštite i CPSU Beograd, te smo ovom prilikom predstavili aktuelne podatke i aktivnosti planirane za naredni period.

Sajam se pokazao kao prilika za razmenu iskustava i primera dobre prakse i podsticajno delovao na razvijanje novih usluga.

 Predstavnice CPSU Beograd na sajmu

Predstavnice CPSU Beograd na sajmu

 

17.10.2015.

OKTOBARSKI SUSRETI U SOCIJALNOJ ZAŠTITI


Tradicionalni naučno – stručni skup „Oktobarski susreti u socijalnoj zaštiti” održan je 15. i 16. oktobra 2015. godine na Pravnom fakultetu u Nišu u sali hotela “Tami Residence”. Tema ovogodišnjeg skupa bila je “Deca i mladi – deo sistem ili sekundarna trumatizacija”. Skup je posetilo preko 500 stručnjaka iz oblasti socijalne zaštite, prava, obrazovanja, policije itd. Skupu se prvog dana obratio ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

 Ljilјana Skrobić, Bojana Pucarević, mr Dobrila Grujić i Tijana Jauković

Ljilјana Skrobić, Bojana Pucarević, mr Dobrila Grujić i Tijana Jauković

Drugog dana skupa Centar za porodični smeštaj i usvojenje Beograd predstavio je rad „Podrška razvoju siblinških odnosa dece na hranitelјstvu“ autorki Ljilјane Skrobić, Bojane Pucarević i Tijane Jauković. U radu je prikazan model podrške razvoju siblinških odnosa, njegova implementacija, kao i rezultati evaluacije i preporuke za dalјe unapređivanje prakse u ovoj oblasti.

 Izlaganje Ljilјane Skrobić ispred CPSU Beograd

Izlaganje Ljilјane Skrobić ispred CPSU Beograd

 

28.09.2015.

DELEGACIJA CPSU BEOGRAD U POSETI ŠVEDSKOJ


Od 19 – 25.09.2015. godine predstavnice CPSU Beograd Jelena Tanasijević i Ljilјana Skrobić bile su članice srpske delegacije koja je posetila Stokholm u organizaciji Adoptionscentrum-a. Poseta je obuhvatila učešće na internacionalnoj konferenciji “UNPROTECTED CHILDREN WITHIN THE CHILD PROTECTION SYSTEM”, kao i posetu brojnim ustanovama sistema socijalne zaštite (Adoptionscentrum, Swedish Intercountry Adoptions Authority- MIA, SPIRA- ustanova koja pruža podršku usvojitelјima i deci u prvim mesecima nakon realizacije usvojenja kroz uslugu zajedničkog boravka u vrtiću za decu i usvojitelјe, Istraživački centar, Zdravstveno savetovalište za decu predškolskog uzrasta, Centar za urgentno hranitelјstvo). U sklopu posete, bio je organizovan prijem u Gradskoj kući grada Stokholma.

 U poseti Swedish Intercountry Adoptions Authority- MIA

U poseti Swedish Intercountry Adoptions Authority- MIA

Srpska delegacija imala je priliku da u nacionalnom parku Skansen prisustvuje organizovanom skupu porodica koje su usvojile decu iz Srbije. Na okuplјanju je bilo 31 dete sa svojom porodicom. Susret je bio veoma emotivan i dirlјiv kako za decu i članove njihovih porodica, tako i za same profesionalce.

 Okuplјanje dece, usvojitelјskih porodica i profesionalaca u parku Skansen

Okuplјanje dece, usvojitelјskih porodica i profesionalaca u parku Skansen

Kroz učešće na konferenciji i na sastancima sa stručnjacima iz različitih ustanova naši predstavnici imali su priliku da razmenjuju znanja, iskustva, izazove u procesu rada, ali i da učvrste mostove saradnje u budućnosti sa kolegama iz Švedske.

 Članovi srpske delegacija i predstavnica Adoptionscentrum-a Jelena Jovanović Hansen

Članovi srpske delegacija i predstavnica Adoptionscentrum-a Jelena Jovanović Hansen

 Sa direktorkom Adoptionscentrum-a Mariom Dore

Sa direktorkom Adoptionscentrum-a Mariom Dore

 

22.09.2015.

POSETA METJUA MEKVARIŠA U ORGANIZACIJI INCEST TRAUMA CENTRA – BEOGRAD


Pozivamo vas da svojim učešćem date podršku i doprinos važnom cilјu koji promoviše gospodin Metju Mekvariš. Sve informacije možete dobiti klikom na link ispod:

 POSETA METJUA MEKVARIŠA U ORGANIZACIJI INCEST TRAUMA CENTRA – BEOGRAD

 

16.09.2015.

PREDSTAVNIK AMERIČKE AGENCIJE ZA USVOJENјE U POSETI CPSU BEOGRAD


Centar za porodični smeštaj i usvojenje Beograd posetili su Walter E. Gilbert izvršni direktor američke agencije za usvojenje AN OPEN DOOR i Samuilo Petkovski predstavnik Rotari kluba.

Saradnja je započela 2013. godine kada su našoj ustanovi donirali osam lap top, dva desktop računara i tri štampača na kojima su mladi koji žive u hranitelјskim porodicama edukovani za rad na računarskim sistemima i tako imali priliku da prošire svoje veštine pod vođstvom stručnjaka Rotari kluba.

Ovo je bila prilika da se Walter E. Gilbert koji je donirao računare lično upozna sa radom naše ustanove i da kao predstavnici ustanova koje se bave socijalnom zaštitom razmenimo stručna iskustva.

 Samuilo Petkovski, Vesna Argakijev, Walter E. Gilbert u dvorištu CPSU Beograd

Samuilo Petkovski, Vesna Argakijev, Walter E. Gilbert u dvorištu CPSU Beograd

 

24.07.2015.

KAMP ZA BRAĆU I SESTRE


U periodu od 22 – 28.06.2015. godine na Zlatiboru je održan kamp za braću i sestre koji odrastaju u različitim hraniteljskim porodicama. Na kampu je učestvovalo 20 dece, odnosno braća i sestre iz 7 siblinških grupa. Realizatori kampa bile su tri savetnice CPSU Beograd.

 KAMP ZA BRAĆU I SESTRE

Ciljevi kampa su bili: uspostavljanje/reuspostavljanje siblinških odnosa, obezbeđivanje uslova za stvaranje zajedničkih iskustava i uspomena, izgradnja kvalitetnih odnosa između siblinga kroz realizaciju struktuiranih aktivnosti, integracija pojedinačnih iskustava siblinga i doprinos izgradnji koherentne životne priče. Kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi, realizovane su dve grupe aktivnosti tokom trajanja kampa- aktivnosti usmerene na rad na životnoj priči dece i sportsko- rekreativni i zabavni sadržaji. Tokom kampa su organizovani odlazak na izlete na Mokru goru, u Sirogojno, u Stopića pećinu, vožnja Šarganskom osmicom, poseta ranču konja, vožnja kočijom, jahanje konja, odlazak u poslastičarnicu, takmičenje u talentima, muzičke i sportske igre.

 KAMP ZA BRAĆU I SESTRE

Autentični iskazi dece najbolje govore u prilog ostvarenosti ciljeva kampa.

«Ovaj kamp za mene je najbolje i najlepše iskustvo. Na ovom kampu sam naučila, da ma koliko stvari bile loše, uvek može biti bolje. Ovde sam provela najbolje vreme sa svojom sestrom koju nikada neću zaboraviti. Ja mislim da je ovo najbolje iskustvo ne samo za mene već za svu decu koja su razdvojena od svoje braće i sestara.» (učesnica kampa, 14 godina)

 

15.05.2015.

OBELEŽEN SVETSKI DAN PORODICE


 Obeležen Svetski dan porodice Povodom Svetskog dana porodice u organizaciji Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja i Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd, održana je manifestacija - Sportski dan dece u Pionirskom gradu, gde je učestvovalo 400 dece iz hranitelјskih porodica, 97. dece iz Centra za zaštitu odojčadi dece i omladine Beograd, kao i 300 hranitelјa.

15. maj je dan kada se širom planete promovišu vrednosti porodice. Porodica je u svima nama, osnova je svakog društva, ali pre svega se njen značaj meri kroz razvoj dece i podizanje pokolenja.

Tema ovogodišnjeg Svetskog Dana porodice je ravnopravnost polova i prava dece u savremenoj porodici.

 


Učesnicima se obratio ministar Aleksandar Vulin koji je dao i izjavu novinarima. Prenosimo najistaknutije delove iz Ministrovog obraćanja.

 Obeležen Svetski dan porodice

o porodici

„Nije važno kakva je porodica, biološka, hranitelјska ili usvojitelјska, već je važno da je zdrava i funkcionalna“.

o hranitelјskoj porodici

"Ne mogu dovolјno da se zahvalim hranitelјskim porodicama, jer su pažnja i lјubav koju daju mališanima, čiji život nije krenuo dobro ne njihovom krivicom, nešto što ne može da se izračuna i da se plati".

 

Ministar Vulin sa decom na radionici

 

Ističući da je za funkcionalnu porodicu neophodno da i celo društvo dobro funkcioniše, ministar Vulin je najavio i izmene Porodičnog zakona kao i donošenje Pravilnika o hranitelјstvu.

Kako je rekao, izmenama zakona biće određeni položaj bračne i vanbračne zajednice, kao i zabrana fizičkog kažnjavanja dece.

Podršku deci i hranitelјskim porodicama pružili su predstavnici Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, među kojima i pomoćnik za socijalnu zaštitu Branka Gajić, Ministarstva sporta na čelu sa Predragom Peruničićem, državnim sekretarom, Ministarstva kulture, brojni predstavnici Skupštine Grada Beograda, kao i sekretar Sekretarijata za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavlјević, predstavnici UNICEF-a Severin Leonardi i Katlin Brašić, zaposleni u ustanovama socijalne zaštite sa direktorima ovih ustanova i drugi.

Organizaciji ove manifestacije značajno je doprinela ekipa Sportskog centra Pionirski grad, a posebni gosti koji su sa decom učestvovali u sportskim i zabavnim aktivnostima i to popularni glumac Milorad Mandić Manda, prvotimci Crvene Zvezde Darko Lazović i Aleksandar Luković.

 Obeležen Svetski dan porodice

Glumac Milorad Mandić Manda sa najmlađim učesnicima

Ostale izjave

Katlin Brašić, rukovodilac programa za zaštitu dece UNICEF-a

„Hranitelјstvo je oblast u kojoj je Srbija napredovala“, ističiću da je hranitelјstvo dostupno i deci sa smetnjama u razvoju što nije slučaj u mnogim zemlјama. Ona je naglasila da je važno što Srbija nije smanjila finansijska izdvajanja za dečje dodatke i novčanu socijalnu pomoć.

Dobrila Grujić, direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd

"Nadam se da će ova vlada i njena politika doprineti da sve porodice i sva deca imaju jednaku šansu za dobru i uspešnu budućnost, a danas je poruka sa ovog skupa da su porodica i njene vrednosti značajne za svakog od nas, za svako dete, ali i značajan lјudski resusrs za svaku državu".

Nataša Stojisavlјević, Gradski sekretar za socijalnu zaštitu

naglasila je da je porodica osnov stabilnog društva i njegovog razvoja, navodeći da Beograd vodi odgovornu socijalnu politiku i radi sve za očuvanje stabilnosti porodice.

 Obeležen Svetski dan porodice

Natalija Prelević, hranitelјica i predsednik Udruženja hranitelјa Beograd

„Kad biraš nešto uvek radiš ono što voliš. Svi hranitelјi koje ja poznajem su lјudi koji, pre svega, vole decu i žele da im pomognu da odrastu i postanu dobri lјudi.

Hranitelјski dan počinje kao i svaki drugi, u bilo kojoj drugoj kući: dete se spremi za školu, nahrani, posavetuje, pomiluje, jer je i cilј da deca u hranitelјstvu dobiju topli dom i da osećaju da mu pripadaju. Jednostavno, naša hranitelјska porodica se ne razlikuje od druge porodice.


Natalija Prelević sa decom u likovnoj radionici



Imamo i jednu novu vest: hranitelјi iz Beograda, Valјeva, Šapca i Loznice su osnovali udruženje hranitelјa Beograda sa podružnicima, koje će se boriti za kvalitet života i budućnost dece na hranitelјstvu, kao i za prava hranitelјa i njihov status u društvu“.

Svima je ovaj dan ostao u lepoj uspomeni zbog jedinstvenog susreta najvećeg broja dece na hranitelјstvu, hranitelјa, pažnje koji su jedni drugima pokazali, sportskih aktivnosti koje su planirane na sportskim terenima, a zbog kiše prenete unutar zgrade SC Pionirski grad i čiji su animatori uspeli da organizuju skoro sve planirane aktivnosti. Za hranitelјe i decu ovo je bio prvi susret sa ministrom s kojim su imali priliku i da razgovaraju i prenesu neka svoja zapažanja.

 Obeležen Svetski dan porodice

Deca su imala jedinstveno iskustvo druženja sa starima
iz Gerontološkog centra Beograd

Veliko hvala svima koji su učestvovali u ovoj manifestaciji.

Centar za porodični smeštaj i usvojenje Beograd

 

31.03.2015.

AMERIKANKA ROBIN SIZEMOR U CENTRU ZA PORODIČNI SMEŠTAJ I USVOJENјE BEOGRAD


Centar za porodični smeštaj i usvojenje Beograd je 31.03.2015. godine posetila direktorka Hopscotch adoptions iz SAD-a .

 Amerikanka Robin Sizemor u Centru

Poseta je bila organizovana sa cilјem da se predstavnici američkog sistema socijalne zaštite upoznaju sa procedurama za usvojenje u našoj zemlјi, kao i sa hranitelјstvom i ulogom hranitelјstva u srpskom društvu.

U prijatnom ambijentu, u poslovnim prostorijama Centra, g-đa Robin je, po njenim rečima uživala u razgovoru sa direktorkom Centra Dobrilom Grujić i Vesnom Tekić, savetnicom u Ministasrtvu za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja. Na rastanku je istakla da je impresionirana radom Centra i rezultatima razvoja hranitelјstva u Srbiji.

 

26.03.2015.

POSETA STRANIH DELEGACIJA


Rumunska delegacija u Centru za porodični smeštaj i usvojenje Beograd

Direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd mr Dobrila Grujić je 26.03.2015. godine, sa zaposlenima u Centru, ugostila delegaciju iz Rumunije među kojima je bila Gabriela Elena Petrescu, generalni sekretar Ministarstva za rad Rumunije, Tatiana Popa, koordinator za usvojenje, kao i novinar i književnik Marioara Stojanović koja je ovog puta bila u ulozi prevodioca. Tema posete je bila sistem hranitelјstva i usvojenja u Srbiji. Gosti iz Rumunije su želeli da sa stručnim radnicima iz naše ustanove razmene iskustva u radu sa hranitelјima i usvojiocima i da se bolјe upoznaju sa našim sistemom.

 Rumunska delegacija u Centru

Savetnik za hranitelјstvo i edukator Tijana Jauković, goste je detalјno upoznala sa savetničkom ulogom u hranitelјstvu, a rukovodilac službe Svetlana Milenković je predstavila istoriju Centra i delatnost koju obavlјamo kroz prezentaciju i navođenje brojčanih podataka o deci, hranitelјima, smeštajima, uspesima dece, edukacijama, stručnim skupovima itd.

Posetu je predvodila Vesna Tekić, savetnik u Ministarstvu za rad, zapošlјavanje boračka i socijalna pitanja, a ista je završena sa zaklјučkom o dobrim rezultatima koje Centar ostvaruje od trenutka osnivanja 2008. godine, pa do danas, kao i pohvalama od strane stručnjaka iz Rumunije i obostranim želјama za saradnjom.

 

25.02.2015.

ODRASTANјE ŽIVOJINA KOJIĆA U HRANITELjSKOJ PORODICI

NAUČIO SAM DA ŽIVIM BEZ RODITELjA


Autor:
Jelena Bošković
Snimio: Želјko Sinobad
Izvor: Ilustrovana politika

Kadet druge godine Vojne akademije, učesnik je projekta „Generacija budućnosti“ namenjen deci bez roditelјskog staranja. Jedan je od malobrojnih mladih lјudi spreman da javno ispriča svoju životnu priču.

* * *

Samo tri procenta mladih bez roditelјskog staranja kada završi redovno školovanje odluči da studira. Centar za socijalni rad prestaje tada da bude odgovoran za njih, a oni ostaju prepušteni sebi. Program „Generacija budućnosti“, koji sprovodi kompanija Dale Carnegie Training Srbija pod pokrovitelјstvom Narodne Skupštine i Vojvođanske banke, jedan je od retkih projekata namenjen mladima koji napuštaju domove i hranitelјske porodice.

Još je ređi broj mladih lјudi koji bi javno da ispričaju svoju životnu priču. Jedan od njih je kadet Vojne akademije i učesnik spomenutog programa Živojin Kojić (20).

Do sedme godine, ovaj mladić iz sela Ljubinić kraj Obrenovca živeo je u porodičnom domu sa roditelјima i dvojicom mlađe braće Igorom i Milošem. Onda se život surovo poigrao sa Kojićima. Otac im je preminuo u trideset prvoj godini. Samo pola godine kasnije, majka je u dvadeset devetoj godini obolela od meningitisa. Živojin, Igor(19) i Miloš(15), našli su se u srodničkoj hranitelјskoj porodici. Tačnije, brigu o njima preuzela je baka Ljilјana.

Kada se sve to desilo, mi smo bili mali. Majka je imala totalnu amneziju. Nije nas prepoznavala. Brigu o njoj je preuzeo ujak. Ne sećam se tačno kada je baka dobila staratelјstvo nad nama. Sve vreme sam bio u našoj kući, dok su braća nekoliko meseci proveli kod ujaka. Baka se trudila da nam zameni roditelјe, pomagale su joj njene rođene sestre i brat. Stvarno nismo osetili da nemamo roditelјe – priča Živojin.

Prva četiri razreda osnovne škole ovaj momak je završio u selu Ljubinić, a potom u Grabovcu. Razlike u odnosu na vršnjake tada nije mogao da oseti.

Nas trojica smo normalno odrastali. Bili smo dobri đaci i mnogo su nam pomagale bakine sestre Jagoda i Veca. Jedna je bila učitelјica, druga je završila Pravni fakultet. I dan – danas pomažu mom bratu Milošu oko škole. Bio sam veoma mali i nisam znao šta znači odrastati bez roditelјa. Sada tek osećam nedostatak. Ali, naučio sam sa time da živim. Naravno, niko ne može da vam zameni majku i oca, ali bake su se potrudile koliko su god mogle, i veoma sam im zahvalan zbog toga.

 Živojin sa Milenom Jakšić

Živojin sa Milenom Jakšić
(Dale Carnegie Training Srbija)

Žikicu, kako ga bližnji zovu, životni put je odveo u Vojnu gimnaziju.

Profesor ruskog jezika je predložio jednom mom drugu i meni da probamo. Kada sam baki rekao šta želim, pokušala je da me odgovori. Onda sam porazgovarao sa dedom i stricem, oni su malo liberalniji bili i podržali su me. Upisao sam se i u ekonomsku školu i u Vojnu gimnaziju. Prošao sam period prilagođavanja i odlučio sam se za gimnaziju. I ne kajem se. Ponovo bih to isto uradio i danas.

Prva dva meseca su bila teška, ali se brzo ukolpio sa društvom i nadređenima. Život u internatu pružio mu je lepo odrastanje. Kasnije je odlučio da se upiše na Vojnu akademiju. Na uniformu se navikao, a kako kaže, čizme su mu sada udobnije od cipela.

Najveći izazov mi je bio da se izborim sa tim da nisam upisao smer koji sam želeo na akademiji. Upisao sam mašinski, a oduvek sam voleo pešadiju.

Sa projektom „Generacija budućnosti“ upoznao se posredstvom Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd. Tako je došao na radionicu.

Radionica sa vršnjacima je veoma korisna za proces osamostalјivanja i međulјudskih odnosa. Lepa su druženja, ostvarujete nova poznanstva. Meni lično je značilo da usavršim uklapanje u društvo, iako sam ja tokom srednje škole naučio kako da se ponašam i šta treba da radim. O tome ne može da se pročita, niti čuje na predavanju.

Ne govori mnogo Žikica o strepnjama, izazovima i strahovima sa kojima se suočavaju njegovi vršnjaci bez roditelјskog staranja. On kroz život korača hrabro. I za kraj druženja, kratko govori o svojim planovima.

Sebe vidim u pešadiji. Blizu porodice, barem dok Miloš ne završi fakultet, a posle kako služba kaže.

GENERACIJA BUDUĆNOSTI

Prema podacima Centra za socijalni rad u Srbiji živi 6500 dece bez roditelјskog staranja. Većina živi u hranitelјskim porodicama, dok 700 dece odrasta u ustanovama za smeštaj dece bez roditelјskog staranja. U prošloj godini centar je smstio 200 dece, a zaštitu je napustilo 118 mališana, od čega se 30 odsto osposobilo za samostalan život, 23 procenata se vratilo u biološku porodicu, 16 odsto je otišlo na usvojenje, četiri odsto je premešteno u drugu ustanovu.

Najveći problem mladim lјudima je period osamostalјivanja. Kada prestane hranitelјstvo, svi nemaju uslove za samostalan život – nemaju stan i teško dobijaju što predstavlјa novu stranu situaciju za njih. Godišnje je to oko 40 – 50 dece u ovoj ustanovi. Zato je projekat „Generacija budućnosti“ započet prošle godine usmeren na motivaciju i edukaciju mladih bez roditelјskog staranja kako bi unapredili međusobne odnose i bezbolno zakoračili u svet odraslih. Do sada je u programu učestvovalo više od 300 mladih lјudi iz 22 grada Srbije.

 

 

01.02.2015.

HRANITELjKA KOJA JE ODGAJILA VIŠE OD 20 MALIŠANA

ZA SVAKO DETE BIH DALA POSLEDNјU KORU HLEBA!


Autor:
Jelena Jokanović
Izvor: www.alo.rs

Kažu nije majka ona koja vas je rodila, nego ona koja vas je odgajila. Ružica Marković (56) iz Surčina za sebe kaže da je najbogatija žena na svetu. Na svet je donela troje dece, i uz to iz centra za socijalni rad kući dovela preko 20 mališana. Mnogi od njih su već odrasli lјudi, ali ona i dan danas zaplače dok opisuje njihove susrete i rastanke.

 Za svako dete bih dala poslednju koru hleba!

Kod Ružice su sada dečak od sedam i dve devojčice od dve i tri godine
Foto: Emil Čonkić

Koliko dugo se bavite hranitelјstvom i kako ste počeli?

- Sada će trideset godina. I moja majka se bavila hranitelјstvom pa je meni bilo prirodno da nastavim. Odrasla sam sa dva dečaka, Zlatkom i Nenadom koje je majka čuvala i oni su za mene braća. Zvali su me dada, a kada je majka ostarila prešli su da žive neko vreme kod mene i supruga. Sada Zlatko ima svoju porodicu i bavi se hranitelјstvom, tako da je to neka porodična tradicija.

Koliko je dece za tih 30 godina prošlo kroz vaš dom?

- Više od dvadesetoro. Neka su kod nas bila godinama, neka su bila samo u tranzitu i boravila po mesec, dva, dok su sačekali usvajanje. Ernu Uzunović i Pavla Markovića smo uzeli iz Zvečanske kada su imali samo 11 meseci, a kod nas su ostali 20 godina. Iselili su se pre mesec dana jer su želeli samostalnost, ali da su hteli mogli su da ostanu čitav život.

Koliko dece trenutno imate na čuvanju?

- Troje. Dečaka od sedam godina i dve devojčice od dve i tri godine.

 Za svako dete bih dala poslednju koru hleba!

Ružica i Pavle

Kako odvajate hranitelјstvo od roditelјstva?

- Svesni smo koja je naša uloga. Dajemo sve od sebe da za vreme koje borave kod nas,vaspitamo tu decu, othranimo ih i izvedemo na pravi put. Dete nije igračka, ne možete da ga uzmete i samo vratite, morate mu posvetiti vreme. Kada dođu kod vas gledate ih onako preplašene, prirodni instikt vam je da ih zagrlite. Pa onda svaki dan provodite sa njima. Gledate kako vam se raduju, šire ruke i trče u zagrlјaj. Niko ne može da ostane imun. Mnogi su uz mene prohodali, počeli da pričaju, idete na roditelјske sastanke, vodite ih kod lekara. Gledate kako rastu, ne možete da ih ne zavolite kao svoju decu. Za svako od te dece bih poslednju koru hleba dala.

Po čemu pamtite tu decu? Ispričajte nam neku anegdotu.

Svako dete je bilo specifično. Leu pamtim po njenim loknama i sićušnim okicama. Bila je lepa kao lutka, njenu sliku još uvek nosim u novčaniku. Jedan Nikola je bio velika maza, a odrastao je sa starim bakom i dekom u soliteru i nije često izlazio napolјe. Kada je došao kod nas dali smo mu da vozi biciklu. Rekla sam mu samo da pazi da ne uleti u ruže. Koliko sam se okrenula, čila sam neku buku. Nikola je upao u ružičnjak i završio skroz izgrebanog lica.

Imate dve ćerke i sina, da li je bilo lјubomore od strane vaše biološke dece?

- Oni su sada već odrasli lјudi, ali lјubomore nije bilo iako je prvo dete došlo kada je najstarija ćerka imala samo deset godina. Vaspitali smo ih tako da tu decu prihvataju kao da su im prava braća i sestre. I oni su ih zaista tako prihvatili. Moja deca više pamte njihove rođendane, godišnjice nego što mi pamtimo. Ta deca su bila više mažena nego deca koju sam ja rodila, ali lјubomore nikad nije bilo.

Koji je najveći broj dece koju ste čuvali u isto vreme?

- U jednom trenutku sam čuvala sedmoro dece. Troje svoje i četvoro dece na hranitelјstvu. Svuda po kući su bile razbacane igračke, đačke torbe, pelene. Kada smo počeli da se bavimo hranitelјstvom, živeli smo u stanu na Banjici. Međutim, deca su sve više pristizala, prostora je bilo sve manje, pa smo se iz stana preselili u kuću. Ali i u stanu smo se lepo slagali, što se kaže, kad čelјad nisu besna, kuća nije tesna. Iz Centra za socijalni rad su znali da kod Ruške uvek ima mesta.

Sećate li se prvog deteta koje ste doveli kući?

- Bilo je to jako davno, ali sećam se. Zvala se Renata Marković. Kod nas je provela dve godine i onda se vratila biološkoj majci koja je radila u Turskoj, tako da je ona odvela tamo.

 Za svako dete bih dala poslednju koru hleba!

Erna i Ružica

Da li ste u kontaktu sa njom i ostalom decom koja ste čuvali, od kojih su mnoga sad već odrasli lјudi? Okupite li se ponekad?

- Sa Renatom smo u početku održavali kontakt koliko smo mogli pošto je bila u inostranstvu. Razmenili smo par pisama i razglednica, kasnije je to izbledelo. Sa Leom, koja je kod nas bila četiri godine, komuniciraju deca putem Fejsbuka. Nјu je tetka uzela pod staratelјstvo i odvela u Italiju. Rastanak sa njom mi je pao teško. Bio je baš pred početak bombardovanja, pa mi je s jedne strane bilo i lakše, jer nismo znali šta nas čeka. Ona je to veoma loše podnela, govorila je da neće da ide u prokletu Italiju, pred odlazak je ponavlјala naš broj telefona kako bi ga zapamtila. Skoro se i verila, možda odemo na svadbu. Erna i Pavle redovno dolaze. O ostaloj deci čujemo tu i tamo, jer njihovi usvojitelјi ne dopuštaju kontakt. Sa Ernom, Pavlom, Nenadom i Zlatkom uvek se okupimo za slavu i rođendane.

Pamtite li im svima imena?

- Naravno. Bilo ih je preko dvadesetoro, neki su se zadržali samo po mesec dana, ali svima do jednog pamtim imena i crte lica. Svakog od njih bi prepoznala na ulici, bez obzira na to što su sada odrasli lјudi.

Kako oni Vas zovu?

- Teta, majka, mama Ruža, ali pošto sada imam i sedam unučića, uglavnom baka Ruška.

 Za svako dete bih dala poslednju koru hleba!

Foto: Emil Čonkić

Neminovni deo hranitelјstva je i da deca odlaze, kako ste podnosili rastanke?

- Jako teško. Svako dete sam preplakala i odbolovala. Dani pred odlazak bi bili najteži. U kući se ćutalo, a ja bih po ceo dan krišom plakala da me deca ne vide. Plakali smo isto za svu decu, koliko god su kratko bila kod nas. Ali morate da presečete da je to tako, i da je to najbolјe za decu. Erna i Pavle su se otišli pre mesec dana. Iznajmili su zajednički stan. Dugo su nas pripremali, ispitivali da li bi se mi lјutili. A mi smo najsrećniji jer smo ih izveli na pravi put i od njih napravili lјude. Redovno svraćaju, ali se ja i sada često rasplačem kada krenu kući.

Je li bilo problematične dece?

- Nije. Bilo je nekih sitnih dečjih nestašluka, nenamernog razbijanja prozora u školi, ali inače, sve su to bila dobra deca.

Ko je od njih imao najtežu životnu priču?

- Svačija priča je teška. Pitanje je samo da li su dovolјno mali da nisu svesni šta ih je zadesilo. Neke su majke ostavlјale u sirotištu, neki su rano izgubili roditelјe, a bilo je i slučajeva da su roditelјi samo dovodili decu u centar za socijalni rad jer nisu mogli da brinu o njima i nisu imali od čega. Uvek sam takvim roditelјima dozvolјavala da posećuju svoju decu, ako bih ocenila da to neće uticati na mališane. I sa svima sam imala lepu saradnju. Pavlova majka Suzana je redovno dolazila, ali nije imala mogućnosti da ga vodi sa sobom. Uvek ću pamtiti kako ju je sa nestrplјenjem svaki put čekao na kapiji. Zanimlјivo je da je nju oslovlјavao imenom, a mene zvao majka. Erna je jedina za koju niko od porodice ili rođaka nikada nije pitao, niti znamo nešto o njima. Podstrekivali smo je da pokuša da ih nađe, ali nju to nikada nije interesovala i uvek bi govorila da je sa nama imala najsrećnije moguće detinjstvo.

VREME JE ZA PENZIJU

Dokle planirate da se bavite hranitelјstvom?

Mislim da će deca koja su sada na hranitelјstvu biti poslednja. Suprug je već u penziji a i mene godine stižu. Bole leđa i noge, nisam više u stanju da jurim za decom. Odavno nisam mama već baka Ruža. Vreme je da i ja odem u penziju.

 Za svako dete bih dala poslednju koru hleba!

Supružnici sa ogromnim srcem: Ruška i Duško Marković
Foto: Emil Čonkić

Ko može biti hranitelј i kako se lјudi odlučuju na to?

Definitivno ne može svako. Samo onaj ko je spreman da žrtvuje svoje vreme, odmore, putovanja... Onaj ko ima dovolјno strplјenja, volјe i lјubavi, sposobnosti da dele, jer hranitelјstvo je 24-časovna obaveza. U našem slučaju je razlog bila humanost, ali smo svako dete toliko zavoleli da smo ih posmatrali kao svoju rođenu decu.

 

POGLEDAJTE ARHIVU

 


 Covid-19
 Pravo deteta da se njegov glas čuje
 Časopis „ISKORAK“
 Kutak za decu i mlade
 Akreditovani programi
 Iskustva hranitelja