Centar za porodični smeštaj i usvojenje
 
VESTI PIŠITE NAM
   Naslovna strana > O hraniteljstvu > Poruke hraniteljima
Ћирилица    English  

Poruke hraniteljima

 

 

Vaša motivacija da budete hranitelji govori o vama da ste humani, otvoreni, spremni da učite i da se menjate. To je dobar put da razvijate svoje hraniteljske kompetencije tako što ćete razmenjivati iskustvo sa drugim hraniteljima, tražiti pomoć i podršku stručnjaka, učestvovati u edukacijama za hranitelje, koristiti literaturu.

Teškoće i problemi u podizanju dece, bilo da ste roditelj ili hranitelj su normalne i očekivane. To ne znači da ste vi nekompetentni, kompetentnost znači prepoznati problem, angažovati se da on bude razrešen i zatražiti pomoć.

Blagovremeno traženje pomoći i podrške za rešavanje problema je osobina kompetentnih hranitelja.

Kada postanete hranitelji, vaša porodica će se otvoriti za komunikaciju i saradnju sa velikim brojem ljudi. Biti odgovoran hranitelj podrazumeva sposobnost saradnje sa drugim ljudima i delovanja ka istom cilju, a to je dobrobit deteta koje ste prihvatili u svoju porodicu.

Hranitelji imaju pravo na podršku jer to pravo proizilazi iz njihove odgovornosti za napredovanje deteta na hraniteljstvu. Kada upoznate dete i njegove potrebe, raspitajte se kod stručnjaka koje usluge podrške možete koristiti u svom okruženju i kako vam one mogu biti dostupne.

 

 

Učinite da se dete oseća dobrodošlim

Dozvolite detetu da kaže doviđenja – da se oprosti od onih odakle odlazi;

Dajte vremena detetu da priča o svojim osećanjima – i detetu na hraniteljstvu i svojoj deci;

Nema brzih ispravljanja loših ponašanja, ali se problemi prevazilaze pružanjem doma i porodične atmosfere, razumevanjem i strpljenjem;

Zovite savetnika za hraniteljstvo bez ustručavanja, njegov je zadatak da vam pomogne.

 

 

Kriza nije ekskluzivno iskustvo, ona je sastavni deo svakog života, ali i šansa za razvoj i napredovanje. Najteži problemi kada ih uspešno rešimo, ojačaju nas i obogate za nove izazove.

Hraniteljstvo je podrška porodici deteta. Zato hranitelji mogu da budu ljudi koji imaju sposobnost da sarađuju sa roditeljima deteta.

Ne govorite loše o roditeljima deteta i ne osuđujte ih pred njim, jer će ono sigurno razumeti da je loša poruka upućena i njemu.

Poljuljano poverenje deteta prema dobronamernosti sveta koji ga okružuje može se povratiti u stimulativnoj porodičnoj sredini. Zato je važno da hranitelji očuvaju funkcionalnost svoje porodice kako bi bili u mogućnosti da pomognu detetu.

 

 

Postoje osnovne specifičnosti razvojnih perioda (uzrasta). Ali postoje i velike individualne razlike među decom istog uzrasta;

Postoje sasvim uobičajene razlike kod dece istog uzrasta između dečaka i devojčica, između dece koja rastu u različitim socio-kulturnim sredinama, između dece koja su, odnosno nisu, doživela određena traumatska iskustva.

Pred dete ne treba postavljati preteške zadatke u određenom periodu i na taj način mu otežavati razvoj;

Dete treba da stekne poverenje u svoje sposobnosti na taj način što odrasli podstiču njegovu samostalnost, hrabrost, upornost i istrajnost, ali uvek uz uvažavanje detetove individualnosti;

Ono što je teško za jednog hranitelja ne mora biti teško drugom hranitelju.

 

 

Razgovarajte sa detetom o svemu, posebno o stvarima koje se njega lično tiču, saslušajte ga pažljivo i uvažite šta vam je reklo, to je siguran put da razumete njegove potrebe i izgradite sa njim odnos poverenja i bliskosti.

Pomažite detetu da nauči da jasno i slobodno iskaže svoje potrebe, stavite mu do znanja da na to ima pravo i da vi to odobravate, ali ga stalno učite i odgovornosti za sopstvena i tuđa prava.

Imajte na umu da dete najviše uči od vas i da će biti zbunjeno ako mu jedno govorite kako se treba ponašati prema potrebama i pravima drugih ljudi, a sami se ponašate suprotno.

Kada niste sigurni kako treba odgovoriti na neka pitanja deteta oko njegovih prava, konsultujte stručnjake ili druge hranitelje, potražite prigodnu literaturu o dečjim pravima, pozovite dete da zajedno tragate za odgovorima.

Ako je dete u školi, u druženju sa drugom decom, u nekoj drugoj situaciji izloženo diskriminaciji zato što je «drugačije» zbog bilo čega, energično ga zaštitite i učite ga da ume i samo da se zaštiti.

● Ako dete učestvuje u događajima ili aktivnostima kojima se diskriminiše drugo dete zbog svoje različitosti, reagujte i objasnite detetu zašto je takvo ponašanje neprihvatljivo.

Učite dete veštinama nenasilne komunikacije sa drugim i konstruktivnim načinima da razreši svoje konflikte jer je to dobar put za razumevanje svojih i prava drugih.

 

 

Uključite dete u donošenje važnih odluka u porodici, slušajući šta ono misli, naučite ga da i ono sasluša druge.

Ne zavirujte u detetov dnevnik ili spomenar bez njegove dozvole, ne prisluškujte telefon... i dete ima pravo na svoju privatnost, ponudite mu, ako ste oko nečeg zabrinuti, iskren razgovor oko onog što vas brine.

● Ako ste hranitelj detetu čije je poreklo različito od vašeg, odnosite se sa poštovanjem ne samo prema detetu, već i prema njegovoj kulturi i poreklu jer će samo tako verovati da ga prihvatate iskreno kao člana svoje porodice.

Ne komentarišite negativno detetove roditelje ili srodnike u njegovom prisustvu, jer iako može da vam se učini da ste u pravu, tako kršite više detetovih prava.

Podržite dete da slobodno pred vama iskaže svoju potrebu da vidi svoje roditelje ili srodnike. Čak i u situacijama kada su roditelji deteta lišeni roditeljskog prava jer nisu vršili svoje dužnosti i odgovornosti, pravo na kontakt sa njima ostaje kao pravo deteta.

Uvodite, sa detetovim učešćem, zajednička pravila u porodici, kojima se uvažavaju potrebe i prava svih članova, to je dobar način za detetovo učenje odgovornosti.

Poštovanje prava deteta i uvažavanje njegovog mišljenja ne znači da odrasli prenose na decu svoju odgovornost za odluke za koje su odgovorni isključivo odrasli.

Podstičite detetovu samostalnost u sticanju različitih životnih veština, naučite ga da samostalno koristi svoj džeparac, pružajte mu informacije o važnim stvarima (opasnost od droge, prenosivim polnim bolestima, zdravim stilovima života i sl. ...) jer sve to ima veze sa pravima deteta.

 

 

Pokažite interesovanje da, zajedno sa detetom, saznajete i učite o pravima deteta, listate Konvenciju i razgovarate, to će sigurno biti zanimljivo i korisno utrošeno vreme i za dete i za vas.

Igra je nešto što dete rado prihvata i kako najbrže uči, budite maštoviti, za učenje njegovih prava i odgovornosti, smislite i ponudite detetu neku igru. To će pomoći, naročito kod male dece.

● Najzad, ako vam se neka definicija prava deteta učini kao moderna i besmislena novotarija, razmislite o potrebi deteta koja stoji iza nje i svojoj odgovornosti u odnosu na tu potrebu.

Dajte detetu dovoljno vremena da donese bitnu odluku.

Nemojte previše da sudite i da budete negativni u vezi prethodnih iskustava deteta;

Nemojte da kritikujete roditelje deteta ili njegove prijatelje čak i kad dete to radi;

Dete ima podeljenu lojalnost;

Dopustite detetu da priča o svojim gubicima u vreme kad ono to želi.

 

 

Pitajte roditelje deteta da vam pomognu, oni to žele, mogu pomoći u pravljenju porodičnog stabla, dati informacije o braći i sestrama, mestu rođenja...

Prikupite stare fotografije iz detetovog života i uživajte da ih gledate zajedno sa detetom, napravite poseban album za njih;

Uzmite geografsku kartu da detetu pokažete mesto rođenja;

Posetite zajedno sa detetom mesto njegovog rođenja;

Kontaktirajte ili posetite ranije prijatelje, komšije, rođake koje je poznavalo dete;

Posetite prethodnu porodicu ili dom odakle je dete došlo;

Čuvajte detetove crteže, pesme, radove i zapišite datum na njima;

Čuvajte omiljene igračke, artikle ili odeću deteta, odnosno ne bacajte bez detetove dozvole čak i kad su pohabane;

Napravite video zapise ili fotografije vezane za detetov život;

 

 

Ohrabrujte pozitivno ponašanje koje će detetu pomoći da stekne sopstveni osećaj za samokontrolu. Da bi to postigli moraju biti strpljivi i istrajni. U tome pomažu, ne samo reči, već i dela hranitelja.

Budite mudri i realni oko određivanja stvari koje želite da vaše dete nauči. Ne očekujte da dete ima veštine odrasle osobe. U učenju dete će slediti vaš primer, jer ste mu vi uzor.

● Kada dete pogreši objasnite mu u čemu je greška i kako je može izbeći-ispraviti.

Hvalite svoju decu, hvalite ih za iskazanu nameru, uložen trud, postignut rezultat. Deca će pre promeniti svoje ponašanje zbog pohvala, nego zbog kazni i zato nastojte da što više hvalite dete, a da što manje koristite zabrane poput «ne», «ne smeš», « ne možeš».

Budite dosledni. Ne popuštajte detetovim pritiscima po principu «još samo ovaj put», jer ćete pokazati detetu da ne mislite ono što govorite i ne govorite ono što mislite i da je u redu ukoliko i dete ne poštuje dogovorena pravila i granice.

● Bez obzira na to šta je dete učinilo, nikada ga nemojte kažnjavati oduzimanjem ljubavi, bacanjem omiljene igračke, ponižavanjem ili uskraćivanjem hrane, sna... Ukoliko želite da kazna bude recipročna i uzročno-posledična onda kažnjavajte određeni postupak – ponašanje, a ne samo dete.

● Većina roditelja zna da kazne kao što su batine, ukidanje džeparca, ili zabrana izlazaka, dugoročno gledano, nisu efikasne.

● Većina roditelja kazne koriste zbog ličnog iskustva i neznanja o drugim načinima, ali dete najčešće ne zna da ga roditelj tuče zato što ne poznaje druge načine kažnjavanja, već misli da je to zbog toga što je ono loše.

Batine nisu «obična» kazna jer ostavljaju duboke tragove koji mogu dugo, dugo da traju.

 

 

Deca mogu da nauče da se sama zaštite od zlostavljanja i tome ih treba učiti;

● dok su deca mala potrebno je veće angažovanje hranitelja;

Nikad ne ostavljajte bebe i malu decu samu kod kuće, bez obzira da li spavaju;

● bebe i malu decu ne ostavljajte samu u kupatilu;

● ne ostavljajte decu samu kod kuće tokom noći;

● Ako deca tokom dana ostanu na kratko sama kod kuće, dajte im jasna uputstva šta treba da urade ako se javi neki problem (kojoj osobi mogu da se obrate, na koji telefon, kako da se zaštite..).

Sve što je opasno kao što su hemikalije, lekovi, oružje, mora biti van domašaja dece;

Ne „izazivajte“ decu, nemojte misliti da to što ste detetu zabranili da nešto dira ili čini u vašem odsustvu, da će tako i biti, to za njih može delovati kao provokacija;

 

Razgovarajte sa decom o tajnama, naučite ih da loše tajne ne treba da skrivaju: na primer čuva se tajna pripreme poklona za rođendan zbog iznenađenja, ali ako starija osoba traži da dete čuva kao tajnu poljubac, zagrljaj ili diranje, onda je to loša tajna i takva se tajna ne čuva.

Naučite decu koji su intimni delovi tela i da te delove niko ne sme da dira (ono što pokriva kupaći kostim);

Naučite decu u kojim situacijama smeju da kažu „NE“ i da pobegnu od neprijatnih situacija;

Nemojte da terate decu da grle i ljube rođake i prijatelje ako to ona ne žele;

● obratite pažnju ako dete priča o igrama koje ne voli ili ga neko gnjavi;

● ako dete koristi kompjuter, kontrolišite koje sajtove posećuje, koje filmove gleda i koji TV program prati – razgovarajte otvoreno sa decom o štetnosti pojedinih programa;

● razgovarajte sa detetom kako treba da postupi u određenim provokativnim situacijama (ako se izgubi u tržnom centru, ako mu neko stavi ruku na koleno u bioskopu, ako mu nepoznate osobe nude poklone ili da ga poveze kolima, ako poznata osoba želi da ga poljubi, a ono to ne želi i sl.).

imajte uvek dovoljno vremena da saslušate dete i da mu pomognete da izrazi i prepozna svoja osećanja.


 Kampanja za kvalitetno hranitelјstvo
 Povremeno hranitelјstvo
 Zbornik radova
 Časopis „ISKORAK“
 Kutak za decu i mlade
 Prijava zloupotrebe dece
 Akreditovani programi
 Pismo detetu na hraniteljstvu
 Iskustva hranitelja