Савети за хранитеље
Ваша мотивација да будете хранитељи говори о вама да сте хумани, отворени, спремни да учите и да се мењате. То је добар пут да развијате своје хранитељске компетенције тако што ћете размењивати искуство са другим хранитељима, тражити помоћ и подршку стручњака, учествовати у едукацијама за хранитеље, користити литературу;
Тешкоће и проблеми у подизању деце, било да сте родитељ или хранитељ су нормалне и очекиване. То не значи да сте ви некомпетентни, компетентност значи препознати проблем, ангажовати се да он буде разрешен и затражити помоћ;
Благовремено тражење помоћи и подршке за решавање проблема је особина компетентних хранитеља;
Када постанете хранитељи, ваша породица ће се отворити за комуникацију и сарадњу са великим бројем људи. Бити одговоран хранитељ подразумева способност сарадње са другим људима и деловања ка истом циљу, а то је добробит детета које сте прихватили у своју породицу;
Хранитељи имају право на подршку јер то право произилази из њихове одговорности за напредовање детета на хранитељству. Када упознате дете и његове потребе, распитајте се код стручњака које услуге подршке можете користити у свом окружењу и како вам оне могу бити доступне;
Учините да се дете осећа добродошлим;
Дозволите детету да каже довиђења – да се опрости од оних одакле одлази;
Дајте времена детету да прича о својим осећањима – и детету на хранитељству и својој деци;
Нема брзих исправљања лоших понашања, али се проблеми превазилазе пружањем дома и породичне атмосфере, разумевањем и стрпљењем;
Криза није ексклузивно искуство, она је саставни део сваког живота, али и шанса за развој и напредовање. Најтежи проблеми када их успешно решимо, ојачају нас и обогате за нове изазове;
Хранитељство је подршка породици детета. Зато хранитељи могу да буду људи који имају способност да сарађују са родитељима детета;
Не говорите лоше о родитељима детета и не осуђујте их пред њим, јер ће оно сигурно разумети да је лоша порука упућена и њему;
Пољуљано поверење детета према добронамерности света који га окружује може се повратити у стимулативној породичној средини. Зато је важно да хранитељи очувају функционалност своје породице како би били у могућности да помогну детету;
Постоје основне специфичности развојних периода (узраста). Али постоје и велике индивидуалне разлике међу децом истог узраста;
Пред дете не треба постављати прeтешке задатке у одређеном периоду и на тај начин му отежавати развој;
Постоје сасвим уобичајене разлике код деце истог узраста између дечака и девојчица, између деце која расту у различитим социо-културним срединама, између деце која су, односно нису, доживела одређена трауматска искуства;
Дете треба да стекне поверење у своје способности на тај начин што одрасли подстичу његову самосталност, храброст, упорност и истрајност, али увек уз уважавање дететове индивидуалности;
Оно што је тешко за једног хранитеља не мора бити тешко другом хранитељу;
Разговарајте са дететом о свему, посебно о стварима које се њега лично тичу, саслушајте га пажљиво и уважите шта вам је рекло, то је сигуран пут да разумете његове потребе и изградите са њим однос поверења и блискости;
Помажите детету да научи да јасно и слободно искаже своје потребе, ставите му до знања да на то има право и да ви то одобравате, али га стално учите и одговорности за сопствена и туђа права;
Имајте на уму да дете највише учи од вас и да ће бити збуњено ако му једно говорите како се треба понашати према потребама и правима других људи, а сами се понашате супротно;
Када нисте сигурни како треба одговорити на нека питања детета око његових права, консултујте стручњаке или друге хранитеље, потражите пригодну литературу о дечјим правима, позовите дете да заједно трагате за одговорима;
Ако је дете у школи, у дружењу са другом децом, у некој другој ситуацији изложено дискриминацији зато што је «другачије» због било чега, енергично га заштитите и учите га да уме и само да се заштити;
Ако дете учествује у догађајима или активностима којима се дискриминише друго дете због своје различитости, реагујте и објасните детету зашто је такво понашање неприхватљиво;
Учите дете вештинама ненасилне комуникације са другим и конструктивним начинима да разреши своје конфликте јер је то добар пут за разумевање својих и права других;
Укључите дете у доношење важних одлука у породици, слушајући шта оно мисли, научите га да и оно саслуша друге;
Не завирујте у дететов дневник или споменар без његове дозволе, не прислушкујте телефон...и дете има право на своју приватност, понудите му, ако сте око нечег забринути, искрен разговор око оног што вас брине;
Ако сте хранитељ детету чије је порекло различито од вашег, односите се са поштовањем не само према детету, већ и према његовој култури и пореклу јер ће само тако веровати да га прихватате искрено као члана своје породице;
Не коментаришите негативно дететове родитеље или сроднике у његовом присуству, јер иако може да вам се учини да сте у праву, тако кршите више дететових права;
Подржите дете да слободно пред вама искаже своју потребу да види своје родитеље или сроднике. Чак и у ситуацијама када су родитељи детета лишени родитељског права јер нису вршили своје дужности и одговорности, право на контакт са њима остаје као право детета;
Уводите, са дететовим учешћем, заједничка правила у породици, којима се уважавају потребе и права свих чланова, то је добар начин за дететово учење одговорности;
Поштовање права детета и уважавање његовог мишљења не значи да одрасли преносе на децу своју одговорност за одлуке за које су одговорни искључиво одрасли;
Подстичите дететову самосталност у стицању различитих животних вештина, научите га да самостално користи свој џепарац, пружајте му информације о важним стварима (опасност од дроге, преносивим полним болестима, здравим стиловима живота и сл. ...) јер све то има везе са правима детета;
Покажите интересовање да, заједно са дететом, сазнајете и учите о правима детета, листате Конвенцију и разговарате, то ће сигурно бити занимљиво и корисно утрошено време и за дете и за вас;
Игра је нешто што дете радо прихвата и како најбрже учи, будите маштовити, за учење његових права и одговорности, смислите и понудите детету неку игру. То ће помоћи, нарочито код мале деце;
Најзад, ако вам се нека дефиниција права детета учини као модерна и бесмислена новотарија, размислите о потреби детета која стоји иза ње и својој одговорности у односу на ту потребу;
Дајте детету довољно времена да донесе битну одлуку;
Немојте превише да судите и да будете негативни у вези са претходним искуствима детета;
Немојте да критикујете родитеље детета или његове пријатеље чак и кад дете то ради;
Дете има подељену лојалност;
Допустите детету да прича о својим губицима у време кад оно то жели;
Питајте родитеље детета да вам помогну, они то желе, могу помоћи у прављењу породичног стабла, дати информације о браћи и сестрама, месту рођења;
Прикупите старе фотографије из дететовог живота и уживајте да их гледате заједно са дететом, направите посебан албум за њих;
Узмите географску карту да детету покажете место рођења;
Посетите заједно са дететом место његовог рођења;
Контактирајте или посетите раније пријатеље, комшије, рођаке које је познавало дете;
Посетите претходну породицу или дом одакле је дете дошло;
Чувајте дететове цртеже, песме, радове и запишите датум на њима;
Чувајте омиљене играчке, артикле или одећу детета, односно не бацајте без дететове дозволе чак и кад су похабане;
Направите видео записе или фотографије везане за дететов живот;
Охрабрујте позитивно понашање које ће детету помоћи да стекне сопствени осећај за самоконтролу. Да би то постигли морају бити стрпљиви и истрајни. У томе помажу, не само речи, већ и дела хранитеља;
Будите мудри и реални око одређивања ствари које желите да ваше дете научи. Не очекујте да дете има вештине одрасле особе. У учењу дете ће следити ваш пример, јер сте му ви узор;
Када дете погреши објасните му у чему је грешка и како је може избећи-исправити;
Хвалите своју децу, хвалите их за исказану намеру, уложен труд, постигнут резултат. Деца ће пре променити своје понашање због похвала, него због казни и зато настојте да што више хвалите дете, а да што мање користите забране попут «не», «не смеш», « не можеш»;
Будите доследни. Не попуштајте дететовим притисцима по принципу «још само овај пут», јер ћете показати детету да не мислите оно што говорите и не говорите оно што мислите и да је у реду уколико и дете не поштује договорена правила и границе;
Без обзира на то шта је дете учинило, никада га немојте кажњавати одузимањем љубави, бацањем омиљене играчке, понижавањем или ускраћивањем хране, сна... Уколико желите да казна буде реципрочна и узрочно-последична онда кажњавајте одређени поступак – понашање, а не само дете;
Већина родитеља зна да казне као што су батине, укидање џепарца, или забрана излазака, дугорочно гледано, нису ефикасне;
Већина родитеља казне користе због личног искуства и незнања о другим начинима, али дете најчешће не зна да га родитељ туче зато што не познаје друге начине кажњавања, већ мисли да је то због тога што је оно лоше;
Батине нису «обична» казна јер остављају дубоке трагове који могу дуго, дуго да трају;
Деца могу да науче да се сама заштите од злостављања и томе их треба учити;
Док су деца мала потребно је веће ангажовање хранитеља;
Никад не остављајте бебе и малу децу саму код куће, без обзира да ли спавају;
Бебе и малу децу не остављајте саму у купатилу;
Не остављајте децу саму код куће током ноћи;
Ако деца током дана остану на кратко сама код куће, дајте им јасна упутства шта треба да ураде ако се јави неки проблем (којој особи могу да се обрате, на који телефон, како да се заштите..);
Све што је опасно као што су хемикaлије, лекови, оружје, мора бити ван домашаја деце;
Не „изазивајте“ децу, немојте мислити да то што сте детету забранили да нешто дира или чини у вашем одсуству, да ће тако и бити, то за њих може деловати као провокација;
Разговарајте са децом о тајнама, научите их да лоше тајне не треба да скривају: на пример чува се тајна припреме поклона за рођендан због изненађења, али ако старија особа тражи да дете чува као тајну пољубац, загрљај или дирање, онда је то лоша тајна и таква се тајна не чува;
Научите децу који су интимни делови тела и да те делове нико не сме да дира (оно што покрива купаћи костим);
Научите децу у којим ситуацијама смеју да кажу „НЕ“ и да побегну од непријатних ситуација;
Немојте да терате децу да грле и љубе рођаке и пријатеље ако то она не желе;
Обратите пажњу ако дете прича о играма које не воли или га неко гњави;
Ако дете користи компјутер, контролишите које сајтове посећује, које филмове гледа и који tв програм прати – разговарајте отворено са децом о штетности појединих програма;
Разговарајте са дететом како треба да поступи у одређеним провокативним ситуацијама (ако се изгуби у тржном центру, ако му неко стави руку на колено у биоскопу, ако му непознате особе нуде поклоне или да га повезе колима, ако позната особа жели да га пољуби, а оно то не жели и сл.);
Имајте увек довољно времена да саслушате дете и да му помогнете да изрази и препозна своја осећања;